Kostimograf
Bulevar Despota Stefana 95/19,
Beograd
Tel: 064/1514-923
Email: ivana.geisha@gmail.com
Ivana Dukčević Buđa (Beograd, 1967). Na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna (odsek: kostimografija) u Beogradu, diplomirala je 1992 godine, u klasi prof. Milanke Berberović. Status samostalnog umetnika stekla je decembra 1992 godine, a član je ULUPUDS-a od januara 1994 godine.
Izlagala je na više samostalnih i grupnih izložbi, u: Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Čačku i Novom Pazaru, radove iz oblasti savremenog kostima (impregnirane jakne, pozamanterija: tašne i torbe, etno jastučići), scenskog kostima (Javajski teatar senki, kostimografske slike i skice) i u oblasti putopisne fotografije.
NAGRADE: Na Oktobarskom salonu 1996 godine dobila je nagradu Muzeja primenjenih umetnosti iz Beograda, za dizajn impregniranih jakni iz kolekcije «Trikolor».
U «Zvezdara Teatru» i u «Ateljeu 212», uradila je idejno rešenje kostima za predstave «O miševima i ljudima» i «Čovek, zver i vrlina».
Uradila je na desetine uniformi za poznate domaće i strane kompanije, kao što su: Citroen (Sajam automobila), Gauloise (promocija firme u Srbiji), C-market, Bell Pagette (uniforme za HTP Miločer), List-computers, Media – Zemun, itd.
Autor je velikog broja putopisnih fotografija, objavljenih u njenim člancima u časopisu Travel Magazine. Autor je teksta i putopisnih fotografija 11 knjiga o različitim zemljama / gradovima, koje se mogu pronaći u gotovo svim bolje opremljenim knjižarama Srbije i Crne Gore. Učestvovala je na nekoliko samostalnih i grupnih izložbi fotografija.
Od 2002, radi kao profesor predmeta Art i Art & Design, prema programu britanskog Univerziteta Kembridž (Cambridge), u internacionalnoj srednjoj školi, u Beogradu.
Iz kritike...: (sa samostalne izložbe javajskih lutaka: «Kako je Petruk postao kralj») ..... Prof. Milanka Berberović: ...» Čarobna moć lutaka uplela je Ivanu nevidljivim nitima maštanja, učinila da u njih unese svoju darovitost i energiju, i sažimanjem već poznatih elemenata, ostvari svoj likovni izraz. Dobro smišljeni karakteri likova, studiozne skice dosledno stilski izvedene, pružile su mogućnost precizne i zanimljive realizacije. Njišući se na svojim koncima miruju Ivanine lutke, čuvaju svoje tajne, čekaju trenutke rađanja da pokrenute rukom nepoznatog lutkara ožive čudesni svet pozornice. Ivana je svoju ljubav i znanje poklonila nedosanjanim svetovima, svoju sudbinu vezala za uspavane junake i odlučila da svoju umetnost podari apsolutnom teatru, pra-teatru, teatru sadašnjice, a po svom specifičnom scenskom izrazu, sigurno, teatru budućnosti.»
Priče iz davnina
Torba